Najtraženije zanimanje na tržištu trenutno je elektrotehničar informacionih tehnologija – programer. U svetu koji pokreće tehnologija, znanja i veštine iz oblasti informacionih tehnologija otvaraju brojna vrata i pružaju razne mogućnosti za ostvarivanje uspešne karijere, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Ali, kako da budeš siguran da je baš IT sektor pravi izbor za tebe? Za početak, važno je razumeti šta zvanje elektrotehničar informacionih tehnologija zapravo podrazumeva, kao i to koje su predispozicije i osobine potrebne za uspeh u ovom konkurentnom poslu.
Šta je, zapravo, programiranje?
Kada čujemo da je neko programer, odmah pomislimo na usamljeničko desetočasovno sedenje za kompjuterom i kuckanje. U stvarnosti, programeri rade u dinamičnim okruženjima, često u timovima, a raznovrsnost projekata na kojima rade tolika je da im svaki dan donosi novi izazov. Njihova svakodnevnica podrazumeva stvaranje nečega novog i uzbudljivog ni iz čega uz pomoć programskih jezika – najrazličitijih veb-sajtova, operativnih sistema i dodatnih softvera, aplikacija, elektroniskih poslovnih sistema, baza podataka, pa čak i video-igrica.
Elektrotehničar informacionih tehnologija takođe obavlja zaštitu i održavanje informacionih sistema. S obzirom na to da firme iz svih oblasti barem deo svog poslovanja obavljaju onlajn, a sve, bez izuzetka, koriste kompjutersku tehnologiju za neki aspekt poslovanja, potražnja za stručnjacima iz IT sektora je ogromna.
Šta je potrebno da bi neko postao uspešan programer?
Čini se da danas svako može biti programer, sve što treba da uradi je da završi šestomesečni kurs. Konkurencija na tržištu je ogromna upravo zbog toga što se svako ko poznaju osnove programskih jezika naziva programerom. U stvarnosti, programiranje je veština koja se uči godinama i podrazumeva savladavanje brojnih operacija. Tehnologija se razvija neverovatnom brzinom, pa da bi neko bio uspešan u ovom poslu mora da poznaje mnogo više od jednog programskog jezika kako bi mogao da prati i doprinese munjevitom napretku informacionih tehnologija.
Neko ko poznaje širok spektar veština u oblasti programiranja, kao i formalno obrazovanje u vidu završene stručne srednje škole (i fakulteta) mnogo je poželjniji kandidat za zaposlenje od nekoga ko je ima završen onlajn kurs ili večernju školu programiranja.
Koja pitanja je poželjno da postaviš sebi?
Važno je napomenuti da se obrazovanje jednog programera nikada ne završava. Zbog stalnih promena i napretka informacionih tehnologija, kao i novih oblasti koje nastaju zbog tog napretka, programer uči i usavršava se sa svakim novim projektom na kom radi. Stoga je vrlo bitno da, pre nego što odlučiš da je baš programiranje to čime želiš da se baviš, razmisliš o sebi:
- Da li te privlače logički zadaci i njihovo rešavanje?
- Da li voliš zagonetke?
- Da li te zanima kako stvari i mehanizmi oko tebe funkcionišu?
- Da li gajiš iskrenu ljubav i interesovanje za kompjutere i tehnologiju uopšte?
- Da li si uporan i spreman na izazove?
- Da li si kreativan? Da li te privlači stvaranje nečega novog?
Ako je odgovar na ova pitanja potvrdan, imaš veoma dobru osnovu da uz trud i rad postaneš uspešan programer.
Da li je teško postati programer?
Učenje programiranja zahteva dosta posvećenosti, upornosti i rada, ali za nekoga ko iskreno voli kompjutersku tehnologiju ništa od toga neće predstavljati opterećenje. Ne brini, niko od tebe neće tražiti da prvog dana škole napraviš veb-stranicu. Obrazovni profil elektrotehničar informacionih tehnologija zamišljen je tako da se učenik polako i postepeno osposobi za obavljanje osnovnih zadataka, poput projektovanja i sprovođenja svih oblika softverskih proizvoda, od najjednostavnijih, pa do onih zahtevnijih.
Osposobljavanje podrazumeva sticanje teorijskih znanja o svim aspektima funkcionisanja i održavanja hardvera i softvera, ali i praksu. Praktično iskustvo je nezamenljivo i predstavlja najefikasniji vid učenja. Kroz praksu se uči i odnos prema radu, kao i veštine upravljanja vremenom, što je posebno korisno za svakoga ko želi da bude frilenser, to jest, da radi od kuće i sam bira projekte na kojima će da radi.
Predavači na smeru elektrotehničar informacionih tehnologija u Elitnoj školi priznati su stručnjaci u svojim oblastima, ali imaju i dugogodišnje iskustvo rada sa učenicima. Kroz najsavremenije nastavne metode koje podrzumevaju praktične zadatke, jer postati programer ne znači pročitati sve knjige iz ove oblasti, već steći dovoljno iskustva, učenik stiče rutinu i osposobljavanje dolazi prirodno, kao rezultat spostvenog rada, a nastavnici su tu da ga usmeravaju i prate napredak.
Tako da je odgovor na pitanje da li je teško postati programer – uz pravi pristup i prave mentore, ne.
Na kraju, da li je programiranje dobar izbor?
IT sektor oblast je koja nudi razne mogućnosti. Na tržištu na kom potražnja za ovim zanimanjem svakodnevno raste, sticanje osnovnih znanja i veština znači pronalaženje zaposlenja bez mnogo muke, a u isto vreme pruža dobar temelj za dalje usavršavanje i razvijanje karijere. U tom smislu, programiranje je definitno isplativa oblast.
Sam put ka sticanju zvanja pun je izazova, ali uz pozitivan stav učenika i pravi pristup mentora, savladavanje gradiva i razvijanje veština su zagarantovani.
Najbolji način da odlučiš da li je programiranje dobar izbor za tebe je da se što bolje upoznaš sa profesijom i sa samim smerom, ali ne zaboravi da slušaš svoju intuiciju. Ako osećaš da je programiranje nešto čime želiš da se baviš i vidiš sebe u ovoj oblasti, nema sumnje da ćeš u tome i uspeti, a kvalitetno osnovno obrazovanje koje pruža obrazovni profil Elektrotehničar informacionih tehnologija u Elitnoj školi prvi je korak ka ostvarenju tvojih snova!
Za sve informacije o obrazovnom profilu, pozivamo buduće učenike i njihove roditelje da zakažu konsultaciju i posete nas lično u prostorijama škole, ili da nas kontaktiraju putem telefona ili kontakt forme na stranici Kontakt.