Prva velika odluka koju donosimo, bilo samostalno, bilo sa roditeljima, je izbor srednje škole. U tom životnom periodu, prvi put više istražujemo i raspitujemo se, otkrivamo svoje sklonosti i pravimo prve planove za budućnost.
Izbor fakulteta je, kao što sami znamo, sličan proces. Međutim, kako da budemo sigurni da ćemo izabrati pravi smer na fakultetu?
Pre nego što ponudimo neka rešenja, bitno je da znate – ako i pogrešite, to je greška koja se uz prekvalifikaciju i kurseve može ispraviti.
Ispitivanje sklonosti
Izbor srednje škole nam je bio prvi korak u kreiranju karijere. Iako sada već donosmo ozbiljniju odluku, imamo i neke olakšavajuće okolnosti.
Tokom perioda provedenog u srednjoj školi, uvideli smo (posebno u stručnim srednjim školama), da li je smer koji smo izabrali za nas, da li je gradivo koje prelazimo interesantno ili nam ne drži pažnju, kako se snalazimo na praksi. Ovo su jako bitni faktori koji potvrđuju sklonost ka izabranom smeru.
Sjajan primer je smer Elektrotehničar informacionih tehnologija koji đake u srednjoj školi uvodi u svet hardvera i softvera, i tako širi spektar znanja koja se neće usko vezati za jedno zvanje, već đacima daje opcije za izbor nekoliko različitih smerova.
Image source: Pexels
Želje i snovi
Ako smo srećni i zadovoljni pruženim znanjem i temama koje izabrani smer u srednjoj školi nudi, imamo dobru smernicu koji fakultet, pa čak i smer, da izaberemo.
Ako smo ipak shvatili da smer koji pohađamo ne ispunjava naša očekivanja, vreme je za promenu i malo preispitivanja.
Kreni od sebe: šta te čini srećnim? Koja aktivnost ti je toliko zanimljiva da ni ne osetiš da vreme leti? Da li je u pitanju neki predmet u školi, vannastavna aktivnost ili hobi? Zašto želiš da studiraš? Da li biraš smer jer to želiš ili su to očekivanja roditelja i okoline? Koliko god voliš ljude oko sebe, prioritet moraš biti ti. Ljudi koji se ne bave poslom koji ih ispunjava u mnogo su većem riziku da pate od anksioznosti i od depresije koje neminovno vode i do razvoja fizičkih bolesti.
Zbog svega navedenog, jako je važno da slušaš svoje potrebe koje se u idealnom slučaju poklapaju sa tvojim talentima.
Konsultacija
Nije sramota pitati! Pubertet sa sobom nosi želju za pobunom i samostalnošću, verujemo da smo već otkrili sve tajne sveta, ali često se uverimo baš u suprotno.
Slično važi i u ovoj situaciji. Ako ti treba savet – pitaj. Roditelji su prvi konsultanti. Oni zaista žele ono što je najbolje za nas. Pitaj ih kako su se oni odlučili za sveje karijere, šta im je bilo bitno pri izboru i da li su danas zadovoljni svojim poslom i karijerom koju su izgradili.
Možeš uvek pitati i svoje prijatelje. Da, i oni su u istoj poziciji kao i ti, ali ti možda mogu pružiti neko viđenje o kom ne razmišljaš. Motivišite jedni druge da izaberete ono što je najbolje i što zaista želite.
Treća opcija je i stručno savetovanje. U svakoj srednjoj školi postoje psiholozi koji mogu da ti ponude različite testove sa kojima možete zajednički jasnije da definišete tvoje želje. Takođe, možeš posetiti fakultete i tražiti informatore o smerovima u kojima ćeš saznati sve što te zanima: od informacija o samom smeru do predmeta koji te potencijalno očekuju.
Image source: Pexels
Ponuda i potražnja
Faktor koji bi bilo dobro uzeti u obzir je ponuda i potražnja. Lepo je imati snove o karijeri, ali moramo biti svesni da je činjenično stanje takvo da je bitno i kolika je potražnja za zanimanjem koje nas interesuje.
Budimo objektivni: potražnja za glumcima nije ista kao potražnja za IT stručnjacima, pogotovo u velikim sredinama. Ponuda i potražnja ne treba da nas spreči da ostvarimo svoje planove i želje, ali nam daje uvidu u situaciju na tržištu rada.
Rezervni plan
U idealnom scenariju, u prvom roku upisaćeš smer koji želiš i upadaš na budžet (ako se odlučiš za državni fakultet). U realnosti, treba se pripremiti i za druge scenarije.
Probaj da kreiraš karijernu mapu. U centar mape stavi zanimanje koje te najviše interesuje, a ostale grane neka vode ka zanimanjima bliskim centralnom. Ovom metodom stvorićeš sebi nekoliko prilika. Pošto se vrlo verovatno radi o sličnim zanimanjima, i pripreme za prijemni bi mogle biti slične.
Najbolji primer za karijernu mapu su poslovi u IT industriji. Ovo je niša koja se razvija iz dana u dan, kreiraju se nove pozicije, traže se detaljne specijalizacije, ali u većini slučajeva jedno je sigurno – početak je isti. Đaci koji se u srednjoj školi odluče za smer elektrotehničar informacionih tehnologija imaju lepezu izbora u profesijama budućnosti.
Ovakvom metodologijom naučićeš nešto o sebi i potencijalno se zainteresovati za još neke opcije koje ti do tog trenutka nisu bile na pameti.
Samo hrabro, kada sebi otvoriš nove horizonte, ideje će se same rađati.
Image source: Pexels
Umesto zaključka…vetar u leđa
Odluka jeste velika, ali nije bauk. Nakon definisanja želja i sklonosti, vreme je za istraživanje. Dobre pripreme su trećina obavljenog posla. Pratite podjednako želje i mogućnosti i drastično ćeš smanjiti šanse da pogrešiš.